BOŽIĆ
Proslava Božića u mojem selu počinje još na Badnjak. Na Badnjak ujitru rano muški bi išli u položaj. Dolazili bi u kuću do šporeta. Gazdarica bi rano naložila tako da mogu požaračem čeprkati po peće. Čeprkajući bi govorili: Rodilo se, ždribilo se, teljilo se, neslo se, leglo e, i sve živo i zdravo bilo. Domaćica bi za to vrime posipala položaj zrnjem kukuruza. Tada bi položaju objesila kobasicu i počastila ga medenom rakijom. Ne daj Bože da u kuću prvo dođe žensko to bi značilo nesreću.
Kasnije na Badnjak išlo bi se čestitati Badnjak Adama i Eve u komšiluku. Poslje podne bi se kitio krizban, bronzanim češerima i orasima. Nakon kićenja krizbana pripremala bi se večera, Za večeru bi bila paradajt supa, pečeni šaranac, žđelka sira sa kajmakom i išarana pogača na kojoj se molji prije večere.
Prije večere unosila bi se slama, čitava bala slame se unese, rezveze, onda đeca skaču. Ko više skoči, više će narast do godine. Nakon molitve koloturaju se muška đeca. Nakon večere sjedi se na slame i ide se na polonoćku. S polonoćke čestita se Božic i spava se na slame.
Božić se proslavlja s obitelji i nikuda se ne ide. Samo se ode na misu i čestita u komšiluku. Svečano se ruca i po cili dan se sjedi i spava na slame.
Drugi dan se obilazi rodbina i komšiluk. Dok je slama u kuće ne mete se i ne riba.
Treći dan na svetog Ivana slama ide van iz kuće i time završava Božic.
Napisala: Lucija Lakušić 8.c
