Hvalimo i slavimo Boga

Jednoga dana na školske praznike, stari poznanik od mog tate iz njegovog radnog mjesta došao je s kolima i konjima te je htio da on i moj tata opet kao nekada odu u šumu s konjima. Nažalost, moj tata je radio i nije mogao ići jahati a taj čovjek me je pitao: Jesi li ti Zvonkin. Da, rekao sam. Uskoći, rekao je čovjek. Ideš li se sa mnom jahati konje u šumu. Obukao sam stare patike i rekao mami da idem s tim čovjekom. Došli smo na jednu veliku, široku livadu. Otkvačio je konja, uspeo me na njega i pokazao mi kako se jaše. Ubrzo sam jahao po cijeloj livadi, a on je na drugom konju jurio iza mene. Ali naši konji su prošli kroz neki šumarak i pred nama je bila livada s zlatnom pšenicom. Barem mi se tako činilo. Pitao sam se kako je Bog stvorio sve to, a onog konja kojeg sam jahao taj dan. To neću nikada zaboraviti.

Luka Đaković, 4. raz. Gornja Vrba